VII Godišnja konferencija LIGE ROMA

VII Godišnja konferencija LIGE ROMA
Soko banja 28.04.2014.
Osman Balić 

Dame i gospodo, cenjeni gosti, poštovane koleginice i kolege,


Čast mi je i zadovoljstvo da vas u lično ime i u ime članova Predsedništva pozdravim i otvorim VII Godišnju konferenciju Stalne konferencije romskih udruženja građana - Lige Roma.


Godina koja je za nama je prva godina Lige Roma, kao asocijacije više od 60 organizacija civilnog društva koje su se okupile sa ciljem da se osigura kontinuirano pradenje i efektivno sprovođenje strateških dokumenata na nacionalnom i lokalnom nivou i time unapredi ostvarivanje ciljeva Dekade inkluzije Roma (2005 -2015). SKRUG - Liga Roma, kao naslednica Lige za Dekadu Roma ulazi u 8. godinu svog rada i delovanja.


Nažalost, ovo je i poslednja godina Dekade Roma, kao najvede međunarodne inicijative pokrenute sa namerom da se poboljša položaja romske zajednice. Kažem, nažalost zato što je vreme da svodimo račune i nabrajamo rezultate, a proteklih 20-tak meseci je period sa najslabijim efektima sprovođenja akcionih planova Dekade Roma i državne strategije za Rome. 

Pravni i institucionalni okvir za očuvanje i zaštitu prava manjina koji je uspostavljen je u Srbiji pre više od
decenije, sprovodi se polovično i nedovoljni efikasno, kao i ostali zakoni u Srbiji. Na državnom nivou, Skupština i Vlada Republike Srbije rade sve ono što može da podnese papir. U praksi, gotovo ništa. I pored institucionalnih mehanizama, kao što je Savet za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma i akcioni planovi za sprovođenje Romske strategije, koji su usvojeni posle niza naših intervencija, nisu budžetirani i njihova primena je polovična, cilj koji je Dekada postavila pred Srbiju još je daleko.

Nezavisne institucije, Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao naši prirodni partneri
aktivno vrše svoju ulogu u ovoj oblasti. Problem je u tome što se njihove preporuke, nema ko da čuje.

Politička zastupljenost Roma je svedena na manipulaciju, lične interese pojedinaca i potpuno je razgolićena.
Romi u Srbiji nemaju plan i kapacitet za političku participaciju. Liga Roma stoji na stanovištu da se moraju
stvarati novi romski lideri i liderke i podizati nivo političke kulture i političke pismenosti u samom romskom
narodu.

Nacionalni savet romske nacionalne manjine u Srbiji danas je jedina pravno formalna institucija kulturne
autonomije koja ima ekskluzivno pravo zastupanja interesa romske zajednice u oblastima kao što su službena upotrebe jezika i pisma, informisanje, kultura i obrazovanje. I pored činjenice da ovo telo postoji 11 godina i deluje u povoljnom ambijentu, nepobitna je činjenica da Nacionalni savet do sada nije uspeo da makar napiše i predloži domadoj javnosti, dugoročni plan kulturne emancipacije romske zajednice. Sa žaljenjem moramo konstatovati da nisu iskorišdene zakonske i ustavne šanse. Najbolji primer je nedavno obeležen Svetski dan Roma, kada smo videli kako Nacionalni savet deli nagrade „samima sebi“. Još jedna apsurd bila je dodela priznanja dnevnom listu „Kurir“ koji se uzima kao teorijski primer medija koji širi rasnu i versku netrpeljivost prema Romima. Tako smo došli u situaciju da na 8. april, Svetski dan Roma, himnu Roma nije imao ko od romskih kulturno-umetničkih društava da odpeva. Otpevali su je drugi. Kritičkih stavova gotovo da nije bilo, a naš nacionalni praznik je pretvoren u „praznik“ društvene anomije, u vreme kada se zaista gladuje i beži iz zemlje u potrazi za boljim sutra.
Očekuju nas izbori za novi Nacionalni savet. Smatram da Liga Roma treba da se kandiduje za izbore i iskoristi sve raposložive šanse i stvara nove, da bi ovaj mehanizma imao smisla.


Rezultate Dekade Roma u Srbiji tek treba da procenjujemo, ali jedno je sigurno, ona se ne sprovodi od strane vlasti. Što zbog stalne promene vlasti, što zbog opšte nesposobnosti i slabe političke volje državne i lokalne uprave. Diskriminacija i nacionalizam u samim državnim organima i rukovodstvima lokalnih samouprava su stanje i dijagnoza potuno obolelog društva i države. Srbija se danas nalazi pred vratima Evropske unije, a Romi pred drugom Dekadom Roma koja de se odvijati u novom administrativnom okruženju. Da li i koliko demo koristiti naučene lekcije iz ove Dekade, koja je pred svojim završetkom, ostaje da se vidi.

Karakteristike politike prema Romima u Srbiji

1. Intezivna politika prema Romima nije pravno obavezujuda iako je deo obavezujude politike u funkciji
pridruživanja EU .
2. Nema društvenog konsenzusa u vezi sa politikom prema Romima koja u osnovi ima afirmativne mere.
Nacrt AP za strategiju protiv diskriminacije relativizuje ekstremnu diskriminaciju prema Romima i ravna je
sa opštim pitanjem manjina.
3. Nema namenskih budžetskih stavki i državnih fondova za sprovođenje bilo kakve politike prema Romima a sredstva koja se pojavljuju u javnosti kao projekti međunarodnih organizacija se predstavljaju kao držani napori. Stavovi vlasti i institucija jasno ukazuju da je politika prema Romima formalno usvojena sa očekivanjem da de biti finansijski podržana iz stranih izvora.
4. Nema stabilne organizacione strukture za sprovođenje politika prema Romima. Nema sistema planiranja,
izvršavanja, pradenja, merenja, izveštavanja, obaveštavanja domade, međunarodne i romske javnosti.
5. Generalno, ne sprovode se dogovorene preporuke u vezi sa unapređivanjem položaja romske zajednice iz 2011. godine i 2013. godine (tzv. Mirelove preporuke) koje su zapravo osnova za početak inkluzije Roma u Srbiji.
6. Skoro da postoji politički konsenzus o zabrani prijema Roma i Romkinja u organe državne i javne uprave i lokalne samouprave. Nasuprot epidemijskim razmerama zapošljavanja po partijskoj i rođačkoj liniji u tim istim institucijama.
7. Ekstremističke organizacije umesto da odavno budu zabranjene, kucaju na vrata parlamenta i postaju deo „demokratije“ u Srbiji.


1. Završetak organizovanja tematskih i regionalnih odbora Lige, njena decentralizacija i uspostavljanje
novog sistema odgovornosti i supsidijarnosti.
2. Uvođenje sistema kvaliteta u poslovanju romskih NVO, članica Lige Roma.
3. Osposobljavanje Lige za partnerstvo i saradnju sa državnim organima i telima.
4. Obuka i učešče romskih NVO u procesima planiranja projekata koji se finasiraju iz IPA fodova Evropske
unije.
5. Aktivno uključenje Lige u kreiranje nove državne strategije za uanpređivanje položaja romske zajednice.
6. Institucionalizacija saradnje Lige sa Delegacijom Evropske unije, Misijom OSCE-a, organizacijama
ujedinjenih nacija i Svetskm bankom u Srbiji.
7. Formiranje i organizovanje socijalnih zadruga, pokretanje javnih radova i pokretanje i razvijanje programa za selo i poljoprivredu.
8. Politika legalizacije romskih naselja i kuda u romskim naseljima.
9. Kreiranje nove reformske kulturne politike kod Roma.
10. Obrazovanje i razvijanje političke kulture kod Roma.
11. Otvaranje pitanja institucionalne diskriminacije i učešde Roma u javnom sektoru(pokretanje zakonskih
postupaka = Nulta tolerancija prema diskriminaciji od strane državnih instiucija i organa lokalne
samouprave).
12. Uključenje Lige Roma u međunarodni antifašistički pokret i monitoring bezbedonosnih rizika sa aspekta ljudske bezbednosti.
13. Osposobljavanje i praktikovanje monitoringa politika prema Romima.


Da li ćemo uspeti da sve ovo uradimo?
Hoćemo, ako moramo!
Jer SPASA NAM NEMA, OPSTATI MORAMO!!

Aktuelnosti

Lični osvrt

Publikacije

POSTANI ČLAN


SKRUG – LIGA ROMA vas poziva da joj se priključite u ostvarivanju strateških ciljeva Lige Roma.

info@ligaroma.org.rs

NEWSLETTER


SKRUG - LIGA ROMA


Beograd - Balkanska 18, TC Ivanijum, lok 94
+ 381 11 36 71 568

Niš - Trg Kralja Aleksandra 2a
+ 381 18 42 46 940

Subotica - Somborski put 60
+ 381 24 55 46 97