Načelni okvir Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike za države u procesu pristupanja Evropskoj uniji

Načelni okvir Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike za države u procesu pristupanja Evropskoj uniji 

Mere podrške  Romima 

Predlagač:  YUROM Centar 

Uvod

-          Romi imaju marginalnu ulogu u društvu, diskriminacija je skoro institucionalizovana na svim nivoima vlasti  i problem njihovog zapošljavanja ne može se posmatrati samo sa aspekta ekonomske održivosti sistema. S obzirom na to da su Romi heterogena društvena grupa, trebalo bi im pristupati na različite načine kako bi se aktivnije uključili u društveno-političke procese.

-          Država, opštine i sama NZS ne sprovodi niti praktikuje mere afirmativne akcije u oblasti zapošljavanja, koje su predvidjene čl.21 Ustava Republike Srbije.

-          NSZ i nadležna ministarstva ne sprovode član Zakona o državnim službenicima  po kome bi broj redovno upošljenih Roma u samoj NSZ morao da bude znatno veći.

-          Kako se država ne brine o budućnosti Roma, dolazimo do drugih društveno-ekonomskih problema. Romi ne vide koristi od školovanja i stalne diskriminacije tako da  ne vide svoju budućnost u Srbiji. Simboličan- zanemarljiv broj visokoobrazovanih  Roma koji je finasiran – stipendiran od strane romskih fonacija  i završio fakultet u poslednjih deset godina, nije našao posao u javnom sektoru pa ni u samoj NSZ koja toliko „brine“ o zapošljavanju Roma.

-          Takvom politikom, povećava se devijantno ponašanje, a smanjuje se zainteresovanost za obrazovanje jer je broj visoko obrazovanih pa i onih sa srednjom školom koji su nezaposleni , jasan signal vlasti pa i ogromne većine gradjana Srbije, da su Romi nepoželjni i da predstavljaju „konkurenciju“ većinskom stanovništvu.   Gubi se nada i optimizam koji su svojstveni Romima , stvara se depresivno društvo neobrazovanih ljudi podložnih ideološkim manipulacijama i sklonih da prihvate  migracije kao jedino rešenje.

Predlog mera

1. U cilju izbegavanja zloupotrebe afirmativne akcije/pozitivne diskriminacije,  treba uvesti  kvotni sistem za zapošljavanje nacionalnih manjina u javnoj administraciji shodno proporcionalnom učešću u stanovništvu. Za slučajeve nepoštovanja sistema kvota od strane poslodavaca u zapošljavanju nacionalnih manjina trebaju biti propisane sankcije.

2. Razmotriti utemeljenje specijalnog fonda i sistema poreskih olakšica za nacionalne manjine.

3. Pomoći otvaranju privatnih agencija za  sprovodjenje aktivnih mera zapošljavanjaRoma, sprovodjenje akcionih planova zapošljavanja Roma na nivou lokalnih samouprava a uz pomoc opštinskih saveta za zapošljavanje i saveta za lokalni ekonomski razvoj. Ovo mogu da rade i malo bolje romske NVO posle obuke u NSZ. I naravno da budu u potpunosti finasirane iz budžeta NSZ.

4. Uvesti program stipendija za studente Rome koji bi nakon zavrsetka studija imali obavezu  da rade u javnoj administraciji/preduzecima u drzavnom vlasnistvu.Program strucne prakse za Rome sa VSS bi morao da ide po mehanizmu afirmativnih mera.

5. Obuka Roma za razvijanje svesti o preduzetništvu (pospešiti osnivanje preduzetničkih radnje od strane Roma, a kad su u pitanju oblik organizovanja društva bez obzira na pravnu formu da osnivači budu Romi sa ciljem pojačanja zaposlenosti po ugledu na primere dobre prakse).

6. Obezbediti sredstva iz budžeta za male grantove za podršku porodičnom biznisu. Minimum 5.000€ po četvoročlanoj porodici.

7. Uvođenje u legalne tokove delatnost uličnih prodavaca i prodavaca na tezgama i vašarima, obezbeđenje sredstava za kupovinu potrebne opreme i registraciju preduzetničke delatnosti.

8. Da se za osnivanje sopstvene delatnosti osnivanjem preduzetničke radnje ili privrednog društva odvoji deo sredstava u budžetu za mentorstvo u biznisu po kome bi se novi privrednici osnažili i dobijali podršku u radu, pomoć u vodjenju biznisa i upoznavanje sa propisima.  Uvesti novi metod mentorstva u biznisu u cilju uvođenja u legalne tokove svih sakupljača sekundarnih sirovina i Roma koji rade na šarenim pijacama i vašarima.

9. Nastaviti započete aktivnosti za registrovanje delatnosti sakupljanje sekundarnih sirovina, reciklaža i upravljanje otpadom kako individualno tako i na nivou udruženja preduzetnika u okviru te grane. Tu je potrebno uspostaviti socijalni dijalog republičkog Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina i  nadležnog Ministarstva. Radi se o masi radnika od oko 8.000 ljudi.

10. Treba nastaviti sa sprovođenjem programa javnih radova. Ostaviti na stranu, teorisku floskulu da to nije trajan nacin upošljavanja.  Jer je stanje na terenu daleko od akademskih stavova . Ljudi  bukvalno, spavaju od gladi.

11. Potrebno je da se za romsku populaciju posebno predvidi program i namenska sredstva u budžetu, i da se posebno transparetno iskažu, a tek potom transferišu NSZ. U tom slučaju bi se vrlo jasno moglo sagledati kako su sredstva u budžetu za programe Roma i realizovana. (Nažalost posle onoliko projekata i budžeta, Romi zaista traže posebno evidentiranje sredstava, jer je bilo nepravilnosti, koje su u kranjem slučaju pokazali brojevi o zapošljenim Romima)

12. Da se primeni član 79. Zakona o budžetskom sistemu u celini. (Zakon je više puta menjan I dopunjavan, broj člana zakona nije tačan) Ovde se misli na upotrebu sredstava iz sredstava EU koja su namenjena programima pomoći Srbije a koja moraju da se strogo namenski koriste I da je nemoguće ta sredstva prenameniti za druge budžetske troškove.

13. Određene mere aktivne politike zapošljavanja NSZ prvenstveno usmerava na Rome. Mera koja daje dobre rezultate i relevantna je za zapošljavanje dobrog dela nezaposlenih Roma, budu zastupljeni u daleko većem obimu i da budu praćene mnogo večim budžetima.

14. Poboljšanje položaja Roma na tržištu rada očekuje se nakon reformi koje se sprovode u sistemu obrazovanja, posebno nakon stvaranja sistema sertifikacije znanja stečenih neformalnim učenjem i sistema akreditacije obrazovnih programa i institucija.

15. Potrebno je maksimalno obratiti paznju i doneti  hitnu političku odluku u vezi sa zapošljavanjem visoko obrazovanih Roma. Procenat Roma zaposlenih u javnom sektoru je 0,001% i predstavlja kršenje i Ustava i Zakona o drzavnim službenicima. Romske organizacija već godinama apeluju na državne organe i nosioce vlasti da rese ovaj problem ali za tako nesto nema politicke spremnosti.

16. Potrebno je što hitnije zavrsiti procedure usvajanja Zakona o socijalnim zadrugama- socijalnim preduzećima kako bi i lokalne samouprave preuzele svoj deo odgovornosti za zaposljavanje, lokalni ekonomski razvoj i ostvarivanje prava Roma kao manjinske zajednice.

17. Potrebno je pokrenuti nove poslove u oblasti revitalizacije romskih naselja, reciklaže  i poljoprivrede koji bi mogli  da otvore nova radna mesta i mnogo efikasnije operacionalizuju aktivne mere zapošljavanja  namenjene Romima.

PREDLOZI  modela projekata – Aktivne mere zapošljavanja

1. Novi javni radovi za Rome

1.1. Mera uvođenje obuke usmerena je prvenstveno na one koji su završili srednju školu i nemaju zaposlenje a koji bi mogli da zatvore problem predškolskog obrazovanja romske dece. Oni će moći u  predškolskoj  pripremi i nastavi da pomažu romskoj deci. Osposobljavanje će trajati najviše 10 meseci, a država pokriva 100 posto bruto minimalne plate.(Razlog je u činjenici da samo oko 8% romske dece jeste obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem i da se taj procenat ne menja skoro 20 godina)

1.2.  Mera podrške osnovanju NVO koje se bave privrednom aktivnošću. Mini-javnim radovima trebalo bi da majstorima, Romima iz mahale i  mladima omogući da rade poslove važne za lokalnu zajednicu. Gradjevinskom konsolidacijom romskih naselja,  ili poput pomaganja starima i onemoćalima, očuvanja  životne sredine, upravljanja otpadom i slično.  Treba da se sufinansira 100% bruto minimalne plate.  I to u trajanju od tri do 12 meseci.

2. Mere za zadržavanje  mladih Roma koji su završili srednju ili visoku školu.

 Rad i nakon stručnog osposobljavanja omogućava mladima Romima  koji su se stručno osposobljavali još godinu dana subvencionisanog plaćenog rada u privatnom sektoru uz sufinansiranje 50% godišnje bruto plate u sledećih godinu dana.

3. Mere za osposobljavanje i obrazovanje mladih

Podržavaju se mladi koji se uče za preduzetnike u u preduzentičkom okruženju uz novčanu pomoć, u visini do oko 200 evra, čime se pokrivaju stvarni troškovi prevoza i troškovi mentora.

4. Program opismenjavanja mladih podrazumeva uklju čivanje mladih koji su napustili redovno osnovnoškolsko obrazovanje u proces završetka osnovnog obrazovanja kao preduslova za dalji rad i učenje. Sufinansiranje troškova školovanja deli se sa nadležnim ministarstvom. To da se sprovodi u samoj mahali.

5. Mera podrške preko drugih programa usavršavanja i obrazovanja mladih – „EU i zanimanja budućnosti“ cilja na mlade do 29 godina s najmanje srednjom stručnom spremom bez obzira na staž, koji su 30 dana u evidenciji nezaposlenih, a obrazovanje za poslove budućnosti plaća se u zavisnosti od trajanja određenog programa.

6. Programi školovanja i osposobljavanja nezaposlenih mladih  Roma za i kod poznatog poslodavca  trebalo bi da podstiču mlade da usavrše svoja znanja i veštine u poslovnom okruženju, i to za konkretnog poslodavca, po programu koji poslodavac smatra potrebnim. Sufinansiraju se troškovi osposobljavanja poslodavcu u visini od 25% do 70% po osobi, u zavisnosti od vrste programa i veličine poslodavca.

7.  Nove romske NVO u socijalnom preduzetništvu

I ova mera ima za cilj jačanje romskog  civilnog sektora, uključivanje mladih u programe za zajednicu putem socijalnog preduzetništva. Sufinansira se sa 50% do 75% (bruto godišnje plate bez dodatnih uslova).

Zaključak

a) Mere za podršku zapošljavanju kojeprimenjuje Nacionalna služba za zapošljavanje(NSZ) veoma su slične onima koje se primenjuju uzemljama Evropske unije. Očigledno je da najvišenedostaju finansijska sredstva i posvećeni kadrovi u NSZ. Posvečeni problemu zapošljavanja Roma.

b) U celom sistemu NSZ skoro da nema Roma koji su zapošljeni u tom sistemu. Morali bi predstavnici romskog NVO sektora da budu i u nekom savetodavnom telu   NSZ.  To, da nema zapošljenih Roma u filijalama NSZ,  je posle ovoliko godina pisanja i pricanja o problemu zapošljavanja Roma, sramota. Tu bi trebao svako iole politički i ljudski korektan rukovodioc službe da se zamisli. I to je najjasnija potvrda  fasadne  briga o zapošljavanju Roma, koju potkrepljuje cinjenica da je u 2013 god. realizovano nešto više od 20 slučajeva samozapošljavanja sredstvima NSZ.   Inace na evidenciji NSZ registovano je nešto više od 20.000 Roma.

c) Poražavajuća činjenica je dase izdvojena  projektna sredstva za zapošljavanje Roma, u toku godine, preusmeravajuza druge namene.  Zato je potrebno formirati namenski, poseban Fond za socijalnu inkluziju onako kako ga je predvidela kancelarija za smanjenje siromaštva i socijalnu inkluziju Vlade Srbije.

d)  Svi programi i mere podrške moraju biti konstantno procenjivani kako bi se nastavilo sa merama koje daju rezultate. Programi moraju biti fleksibilni i trebalo bi da odgovaraju promenama natržištu. Važna je brza reakcija i informisanje Roma o postojećim merama kao i ukazivanje naprednosti koje one nude prilikom pronalaženjaposla, obuke ili dodatnog usavršavanja. Zato potrebno uposliti Rome sa visokom strucnom spremom u filijalama NSZ i Centara za socijalni rad u svim većim regionalnim centrima.

 e) Od izuzetne važnosti je grupisanje svih statističkih podataka na jednom mestu u skladu sa evropskim standardima kako bi se omogućilo poređenje.

 Osman Balić

YUROM Centar

25.3.2014  Niš

Aktuelnosti

Lični osvrt

Publikacije

POSTANI ČLAN


SKRUG – LIGA ROMA vas poziva da joj se priključite u ostvarivanju strateških ciljeva Lige Roma.

info@ligaroma.org.rs

NEWSLETTER


SKRUG - LIGA ROMA


Beograd - Balkanska 18, TC Ivanijum, lok 94
+ 381 11 36 71 568

Niš - Trg Kralja Aleksandra 2a
+ 381 18 42 46 940

Subotica - Somborski put 60
+ 381 24 55 46 97